Pinkl Bal – šta je to?

U bukvalnom prevodu, igranka sa stvarima. A u stvari, veče druženja, pesme i igre, dobre zabave i pozitivne atmosfere. Onaj prefiks „pinkl“, a neki kažu i “pingl“, veže se za naramak, vreću koja se vezana na štap prebaci preko leđa kad se kreće u beli svet , a dolazi od reči „stvarčice, sitnice, lični predmeti“. Tako, na primer, ako po starinski hoćete da svoje dete izgrdite što je do kasno ostalo na igranci, dođete po njega pravo na igranku, i kažete mu: „Kupi svoje pinkle i polazi!“. Izraz se sada slabo koristi, a ni roditelji više ne dolaze po svoju decu na igranku, taman posla. Autor teksta se seća i vremena, ne tako davnih, kada su na iste dolazile i veče presedele mnoge mame i bake, za svaki slučaj, da ćerke i unuke „ne prave gluposti“.

Elem, ćerke i unuke porasle, udale se, i po prvi put dolaze na Pinkl Bal. To je i uslov za dolazak, jer po običaju, samo se parovi pozivaju. Doduše, pozivaju se u novije vreme, a ranije je bilo dovoljno da se čuju zvuci orkestra kako se  uvežbava, razglasi se to velikom brzinom po celom selu, i ljudi sami dolaze. Pošto ima i mlađih parova koji imaju sitnu dečicu, ona se te večeri poveravaju najiskusnijim bebisiterkama - bakama i dekama, pa roditelji mogu da se potpuno opuste.

Pinkl Bal se organizuje uvek zimi, kada nema toliko posla od ranog jutra, i u vreme kada nije post. To je vreme kada je život na selu najlepši, i kada se uživa u plodovima rada na njivama i poljima preko godine. Zato se tako nestrpljivo čeka.

Domaćini protiv krize

Svi parovi koji dolaze obavezno ponesu „pinkle“, u ovom slučaju - korpe sa hranom i pićem. U ogromnim količinama, da ne bude da štagod fali. Ne zaboravimo da su Česi ovu tradiciju doneli u vreme svog davnog dolaska u Banat, kad modernih prodavnica i brze hrane nije bilo. U udruženjima Čeha - Češkim Besedama nikada se i nije posluživala restoranska hrana. Znači, domaći suhomesnati proizvodi - šunka, kobasica slanina, razne punjene i rolovane mesne poslastice, a neretko i celo prase. Sir, domaći hleb, turšija... U novije vreme bogati raznovrsni sendviči i pite, to je praktično. Od tečnih „pinkli“ obavezno domaća rakija i vino svih sorti, sokovi za dame. Pa kolači, torte i rolati... Al' se nekad dobro jelo, baš!

Svako je donosio svoje, najbolje što ima, i često je to nudio drugima: „Komšija, da probaš moje vino“, „Kumo, može malo torte, sad sam probala novi recept“... Odlično za sve kojima je stalo do zdravo jake domaće hrane, a pogotovo dobro dođe u vreme ekonomske krize koja se, uzgred budi rečeno, te večeri i ne oseća. Odela nisu obavezna, ali se podrazumeva da se svi pojave lepo obučeni, a dame iskoriste priliku da obuku nešto svečanije, „što nije za svaki dan“. Tako se, osim prijateljske atmosfere, može uživati i u šarenilu odeće. Znači, kompletna oprema za dugo večernje druženje, koje može da se otegne i do jutra, jer svi zaborave na sat kad muzika krene.

Od valcera do rock'n'roll-a

A muzika... to je već druga priča. Nekada se svirala isključivo „dechovka“, tradicionalna češka muzika u izvođenju limenog orkestra, u novije vreme električna, ali obavezno sa setom valcera i polki. Vremenom, u repertoar je ušlo i kolo, mađarac, pa je danas to miks svega i svačega, od valcera do rock'n'rolla.

Ove godine u Kruščici svirala su dva orkestra. Domaći „Slatki snovi“, duo koji već više godina za redom zabavljaja ovu šarenu publiku, i gosti iz Rumunije, češki orkestar „Bohemia“, koji je specijalno za ovu priliku doputovao iz Gernjika, opštine na Karpatima u kojoj žive samo Česi. Zahvaljujući tome, muzika koju sviraju upravo je onakva kakvu su doneli pre 200 godina – lepršava, vesela i prijatna za svako uho.

Interesantno je da u sastavu „Bohemia“ svira i dečak od svojih 13 godina, i to izuzetno dobro. Znači, muzička tradicija se nastavlja. Orkestri su se smenjivali, te je zabava tekla bez pauze. Jedina je upriličena kada je na red došla obavezna tombola.

Smešne nagrade

Tombola je centralni deo večeri. Na Pinkl Balu možete dobiti vredan trpezarijski sto ručno rađen i rezbaren, mikrotalasnu ili televizor, pa kante, lopate, kondome, haljine i bluze, vreću cementa ili veštačkog đubriva, ali i specijalni komplet: domaću kobasicu, u paru sa dva jaja! Takođe, i rolnu toaletnog papira, sa sve pojašnjenjem za upotrebu. I tako dalje... Poenta, naravno, nije u nagradama, već u smehu do suza. Simbolični iznos novca od tombole utroši se na struju i drva, a i tu se ne štedi, pa je sala uvek pretopla. Kad svi zaplešu, nije čudo što su do kraja svi zidovi od plafona do poda mokri.

Ponekad se organizuje i prodaja veselih razglednica. Na njima možete napisati poruku, čestitati, kritikovati, otkriti svoju ili tuđu tajnu, a razglednice se javno čitaju, sa ili bez imena, pa ko koga prepozna... Padnu i stihovi, u kojima se pominju seoske zgode i nezgode, velika pijanstva, male komšijske svađe, ko je s kim bio, a nije smeo, i tako dalje... Svojevremeno je upravo takve stihove sastavljao i čitao ovdašnji gospodin Spasa, koji, iako Čeh nije, tečno od malena govori i recituječeški, i često izmišlja šale i smešne pesmice, onako, „iz glave“.

Obavezno se proglašava najstariji i najmlađi par. Oni treba da otvore ples, a sledi im i skromni poklon, obično sa nekom simbolikom vezanom za smešniju stranu bračnog života i dvosmislene komentare. Ako se još zaigra i ples sa metlom, gde neko uvek ostane bez svog para, zadovoljstvo je potpuno. Pinkl Bal se održava i u drugim mestima, ali su Kruščičani najuporniji, a i najbolje organizovani. Da bi ipak sve bilo kako treba, treba dobro „potegnuti“, pa nekoliko ljudi provede dane u jurcanju i spremanju, čišćenju sale, traženju sponzora, kupovinu nagrada za tombolu, pranju stolnjaka... Ta se ekipa iz godine u godinu menja, pa se „po zasluzi“ ovi stariji premeštaju za stolove i na plesni podijum, a mladi se prihvataju posla organizacije. Duga zima na selu donosi odmor svima koji pre nje vredno rade, a Pinkl Bal je nešto što se čeka, i o čemu se priča. Može se pričati još, ali neka ostane nešto i za drugi put.

Jaroslav Bodnar, Nacionalni savet češke nacionalne manjine