Za oblast vodoprivrede u Srbiji je nadležno čak 10 različitih državnih institucija, čije sfere delovanja se često preklapaju. U predmetnoj studiji, pod nazivom „Studija o postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji“, u procesu izdavanja dozvola i gradnje novih postrojenja učestvuje 6 različitih ministarstava. To posledično stvara nepreglednost i otežava uslove poslovanja zainteresovanim privrednim subjektima. Stoga bi i češke kompanije trebalo da budu svesne činjenice da je srpsko tržište dosta teško za snalaženje.  

Autori studije su tokom seminara održanom u Ambasadi Republike Češke u Beogradu, organizovanog u okviru projekata podrške ekonomske diplomatije (PROPED), skrenuli pažnju na Strategiju upravljanja vodama kao na osnovni strateški dokument na nacionalnom nivou, i na prateći akcioni plan iz 2021. godine - Plan upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije od 2021. do 2027, koji služi kao implementacioni okvir.

Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2021. godine, u Srbiji je na kanalizacionu mrežu priključeno samo 67,2% domaćinstava. Iako je ovaj broj u poslednje vreme sve veći – svakako se ne radi o dinamičnom rastu (oko 1% godišnje u poslednjih 10 godina). Sukondarno prečišćavanje otpadnih voda je dostupno za samo 14,67% stanovnika – u Češkoj je to oko 85% (blago iznad proseka EU). Prema procenama NALED-a, u Srbiji je trenutno u funkciji najverovatnije 36 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Iznenađujuće je, pritom, da u ovoj oblasti ne postoje nikakve zvanične statistike.     

Za potencijalne investitore u oblasti vodoprivrede važno je da znaju da Srbija u narednom periodu računa sa izgradnjom novih 140 postrojenja otpadnih voda. Većina će biti relizovana u okviru projekta „Čista Srbija“. Što se tiče finansiranja, potrebno je skrenuti pažnju da će većina sredstava poticati iz kineskih izvora, a manji deo će biti realizovan kroz saradnju sa KfW i mađarskom agencijom za podršku eksporta - HEPA. Bitna informacija je, takođe, da se prema dostupnim podacima za preko 80% postrojenja još uvek ne zna na koji način će se tehički opremiti. Drugim rečima, faza planiranja za neke od projekata još uvek nije ni započeta, što znači da potencijalni dobavljači tehnološke opreme mogu stupiti u kontakt sa lokalnim samoupravama i uključiti se u proces još u pripremnoj fazi. Posebno pažnju zahteva razmatranje mogućnosti isporuke tehnologije za velike srpske kompanije, koje prema najnovijim propisima do kraja 2025. godine moraju da se usklade sa strogim ograničenjima vezanim za prečišćavanje otpadnih voda.      

Iz zaključaka studije proizlazi da će u narednih 16 godina biti potrebno ulaganje od čak 4,3 milijarde evra u kanalizacioni sistem, a u sama postrojenja otpadnih voda dodatnih milijardu evra. Kasnije će Srbiji biti potrebne milijarde evra za otklanjanje mulja nastalog nakon izgradnje novih postrojenja. U svemu tome će se uglavnom računati na izvore finansiranja iz kredita, grantova i različitih bilateralnih sporazuma. To će, pak, izazvati potrebu za konsultanskim uslugama. U Srbiji će se tako razviti dodatna potreba za firmama koje se bave konsaltingom u oblasti vodoprivrede ili konsaltingom u vezi sa mogućnostima crpljenja finansijskih sredstava iz međunarodnih izvora. Razlog tome su i ograničeni kapaciteti lokalnih državnih organa da se više posvete ovoj tematici. S tim u vezi, NALED je među svoje glavne preporuke uvrstio i osnivanje nove državne institucije, koja bi na sebe preuzela odgovornost za oblast vodoprivrede, koja je trenutno – dosta nepregledno – pod administracijom nekoliko ministarstava.      

Prema mišljenju češke ambasade u Beogradu, sektor vodoprivrede je sa jasnim razlogom svrstan na Mapu sektora poslovnih mogućnosti, i još dugo će na njoj ostati. Češke firme su u Srbiju dobrodošle, kao i njihova tehnologija. Važna je, naravno, istrajnost i dobra sposobnost orijentacije u lokalnim prilikama – sa time će ambasada rado izaći u susret.

Pavel Danjek, ekonomski diplomata, Ambasada Republike Češke u Beogradu