Cilj ove saradnje bio je integracija WFS-ove usluge daljinskog praćenja useva u postojeću agroNET platformu DunavNET-a, kako bi poljoprivrednici u Srbiji mogli da dobijaju informacije za donošenje odluka na osnovu satelitskih podataka. Pozitivne povratne informacije i dalje stižu i od postojećih i od novih klijenata, a obim obradivog zemljišta na kojem se tehnologija koristi stalno raste. Korisnici agroNET aplikacije su među ključnim igračima u oblasti uzgoja žitarica i povrća u Srbiji. I WFS i DunavNet ističu da su zahvaljujući MLP-u uspeli da poboljšaju svoju ponudu usluga i učine celu inovativnu uslugu znatno atraktivnijom.

Saradnja i implementacija

MLP je realizovan 2024. godine. U početnoj fazi, obuhvaćeno je 1.140,67 hektara obradivog zemljišta od četiri poljoprivredna preduzeća. Do kraja projekta, obuhvaćena površina se proširila na približno 2.000 hektara (u saradnji sa ostalim partnerima i kanalima distribucije, u okviru različitih naučno-inovativnih projekata, ili u sklopu državnih programa, otvaraju se mogućnosti za primenu ove tehnologije WFS na znatno većim površinama, a do kraja godine bi, prema predikcijama, mogla dostići i do 40.000 hektara).

Što se tiče rezultata MLP, procenjuje se da je implementacija servisa u okviru projekta povećala efikasnost donošenja odluka kod više od 30% korisnika, naročito u oblastima planiranja đubrenja i navodnjavanja. Istovremeno, sve kompanije učesnice su potvrdile svoje interesovanje za nastavak korišćenja usluge radi poboljšanja svoje efikasnosti. Pored toga, procesu se pridružilo i nekoliko lokalnih banaka koje analiziraju potencijale ulaganja u digitalno-poljoprivredne proizvode.

Ključna tehnološka aktivnost projekta bila je integracija satelitske usluge DynaCrop (WFS proizvod) u agroNET platformu DunavNET-a. agroNET je digitalna platforma koja kombinuje IoT tehnologije, veštačku inteligenciju i naprednu analitiku podataka kako bi podržala preciznu poljoprivredu. Platforma obuhvata prikupljanje i obradu podataka sa senzora i uređaja, analizu stanja useva korišćenjem različitih ekspertskih modula, upravljanje zadacima, kreiranje preporuka i generisanje izveštaja.

Platforma sada omogućava praćenje zdravlja useva, pregled raspodele vode u usevima i zemljištu, kao i otkrivanje potencijalnih problema na parceli, sve uz pomoć satelitskih podataka. Na ovaj način, agroNET je značajno ojačao svoju konkurentsku prednost na tržištu digitalnih poljoprivrednih rešenja. Integracija je rezultirala uvođenjem sledećih ključnih funkcionalnosti za korisnike agroNET platforme:

• Mapa useva sa vegetacionim indeksima: Prikaz polja na mapi sa vizuelizacijom vrednosti različitih vegetacionih indeksa korišćenjem satelitskih snimaka.

• Poređenje polja: Mogućnost poređenja više odabranih parcela korišćenjem satelitskih snimaka analiziranih različitim vegetacionim indeksima za odabrani datum.

• Grafički prikaz indeksa: Vizuelizacija promena vrednosti odabranog vegetacionog indeksa tokom vremena korišćenjem grafikona za praćenje dinamike rasta useva.

• Zoniranje polja: Automatsko određivanje zona unutar parcele na osnovu odabranog vegetacionog indeksa (sa opcijom definisanja broja zona), što pomaže u identifikaciji delova polja sa različitom produktivnošću ili stanjem useva.

• Kreiranje mapa za uzorkovanje zemljišta: Generisanje preciznih mapa koje preporučuju lokacije za uzorkovanje zemljišta na osnovu uočene heterogenosti zemljišta - za ciljanu analizu zemljišta i optimizaciju đubrenja.

• Generisanje izveštaja o stanju useva: Automatsko kreiranje detaljnih „Field report“ izveštaja za svaku parcelu, uz sumiranje stanja useva, trendova vegetacije i preporuka, u formatu pogodnom za dalju analizu ili deljenje sa stručnjacima.

Tokom projekta, testiranje novih funkcionalnosti fokusiralo se prvenstveno na sledeće useve:

• Kukuruz i soja: Blagovremene informacije o stanju useva mogu značajno uticati na prinose ovih kultura osetljivih na navodnjavanje, zbog čega su poljoprivrednici spremni da koriste digitalne alate za optimizaciju agrotehničkih mera.

• Pšenica: Digitalno praćenje korišćenjem vegetacionih indeksa pomaže u ranom otkrivanju odstupanja u rastu i omogućava brze intervencije (npr. đubrenje azotom, zaštita od bolesti), što dovodi do stabilnijih prinosa.

• Povrće: npr. kod uzgoja industrijske paprike, krompira i drugih useva koji imaju veoma visoku vrednost po hektaru, opravdana su intenzivna ulaganja u precizno upravljanje ulaznim podacima. Istovremeno, povrće je osetljivo na mikroklimatske uslove i navodnjavanje, tako da satelitsko praćenje može pružiti važne informacije za ciljanu primenu vode i hranljivih materija.

Izgledi tržišta

Prema raspoloživim podacima, evropsko tržište precizne poljoprivrede dostiglo je vrednost od preko 4,28 milijardi američkih dolara u 2024. godini, a očekuje se da će porasti na preko 13,5 milijardi američkih dolara do 2033. godine, sa prosečnom godišnjom stopom rasta (CAGR) od oko 13,7% (izvor: Meticulous Research, Market Data Forecast, Polaris).

Iako nedostaju konkretne procene za Zapadni Balkan, politike i inicijative EU (npr. Horizon Europe, IPARD), zajedno sa snažnim poljoprivrednim sektorom Srbije (koji čini oko 15% BDP-a, a izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosio je oko 4,8 milijardi evra u 2022. godini) otvaraju realne mogućnosti za eksponencijalni rast digitalnih rešenja u celom regionu (izvor: Svetska banka).

Prema konzervativnoj proceni za Srbiju, tržište precizne poljoprivrede moglo bi dostići vrednost od 8-10 miliona evra do 2026-2027. godine, sa godišnjim rastom od 12-15%, uz pomoć EU fondova, digitalne transformacije i rastućeg interesovanja za digitalizaciju poljoprivrede.

Dalji planovi kompanije World From Space za srpsko tržište

Dok je za srpske partnere to prvenstveno bio značajan kvalitativni pomak u spektru ponuđenih usluga i time boljeg tržišnog pozicioniranja, za WFS je saradnja sa DunavNET-om predstavljala fundamentalni strateški korak na putu osvajanja tržišta Jugozapadne Evrope. Sve to zahvaljujući malom razvojnom projektu, koji je doprineo digitalizaciji srpske poljoprivrede i efikasnom upravljanju poljoprivrednim zemljištem - u oblasti navodnjavanja i đubrenja. Pored ambicija da proširi bazu klijenata među poljoprivrednim zadrugama, WFS sada planira da se bavi proširenjem svog poslovanja na šumarstvo, praćenje životne sredine i razvoj aktivnosti u oblasti pametnih gradova. Sve to u saradnji sa privatnim sektorom i naučnim institucijama na različitim lokalnim, regionalnim i evropskim projektima.

Pavel Danek, ekonomski diplomata, Ambasada Republike Češke u Beogradu